Sudski tumač za švedski jezik Beograd

Sudski tumač za švedski jezik ima zadatak da izrađuje overene prevode sa švedskog i na švedski jezik. Međutim, sudski tumači se angažuju i kada tekst koji se prevodi ne treba da ima pečat, već je samo potreban dobar i kvalitetan prevod originala. Sudski tumač nije svaki profesor jezika ili diplomirani filolog. Da bi se dobilo ovo prestižno zvanje potrebno je imati minimalno 5 godina iskustva u prevođenju sa švedskog na srpski i obrnuto. Kada se javi potreba za novim sudskim tumačima, objavljuje se konkurs na koji mogu da se prijave svi oni koji zadovoljavaju kriterijume. Kriterijumi mogu varirati. Sudski prevodioci treba da budu vrsni poznavaoci pravne terminologije. Međutim, osim odličnog poznavanja švedskog jezika i poznavanja pravnih termina, sudski tumač je osoba koja ima sveobuhvatno znanje jezika i lako se snalazi u raznim oblastima. Pravni spisi, kao i dokumentacija koja se prilaže zvaničnim institucijama, kada se prevodi mora da ima pečat sudskog prevodioca, tj. tumača. U tim tekstovima može biti raznovrsne materije, u zavisnosti od toga o čemu je reč. Sudski tumači tj. sudski prevodioci za švedski jezik, bave se i pismenim i usmenim prevođenjem. Posedovanje zvanja, tj. pečata sudskog tumača za švedski jezik, daje mu mogućnost da se bavi svim vrstama prevoda i onima kojima je potrebna overa i onima koji se predaju bez overe.

Ima puno prevodilaca za švedski jezik, koji odlično rade svoj posao, a nemaju zvanje sudskog tumača. Ovo zvanje može da bude dodatna garancija da je neko u grupi najboljih i najiskusnijih prevodilaca za švedski, ali kada su potrebni prevodi koji nemaju overu, onda je svejedno da li će se angažovati osoba koja ima zvanje sudskog tumača ili ne. Prevođenje tekstova, dokumenata, spisa, posao je koji je veoma zahtevan. Potrebno je posvetiti mu punu pažnju i prići mu odgovorno. Prevodioci za švedski jezik u današnje vreme dobijaju razne zahteve, kada je vrsta teksta u pitanju. Prevode se diplome, svedočanstva, ugovori, pravna dokumentacija, književna i dramska dela. Sve češće stižu upiti za prevod internet prezentacija sa srpskog na švedski jezik, kako bi se neki proizvod ili usluga predstavili na skandinavskom tržištu. Treba naglasiti da prevodioci, koji prevode sa i na švedski jezik, mogu da se usmere i dodatno obuče za prevođenje u nekoj grani industrije. Tada oni dubinski upoznaju stručnu terminologiju i mogu se baviti prevođenjem tehničke dokumentacije. Pošto je Švedska poznata po svojoj naprednoj industriji, ovakvih prilika itekako ima, tako da je dodatno usmeravanje u oblasti poželjno za prevodioce. Procentualno se više traži pisano prevođenje od usmenog. Međutim, to ne znači da prevodioci nisu spremni i za jedno i za drugo.

Švedski jezik spada u grupu severnogermanskih jezika. U daljem grananju, severnogermanski se podelio na istočnu i zapadnu varijantu. U ovoj podeli, švedski je pripao istočnonordijskoj grupi, zajedno sa danskim, dok su u zapadnonordijske svrstani: finski, islandski i farski jezik. Švedski jezik govori se u Švedskoj, ali ima i službeni status u Finskoj, Evropskoj uniji i u Nordijskom savetu (to je kooperativni forum unija nordijskih naroda). Što se tiče broja izvornih govornika, ima ih preko 9,6 miliona. Čak 3,2 miliona ljudi ga govori kao drugi jezik. Skandinavski jezici su međusobno bliski. Vode isto poreklo, a razlike koje su tokom vremena nastale, nisu prevazišle mogućnost međusobnog razumevanja. Istorijska spona ovih naroda učinila je da se ova veza vekovima održava. Govornici švedskog, danskog i norveškog mogu se međusobno razumeti bez većih poteškoća. Švedski jezik koristi latinični alfabet u pisanju. Nekada se koristilo runsko pismo, kao i za druge nordijske jezike, međutim zamenila ga je latinica. Što se gramatike tiče, ona nije komplikovana. U švedskom jeziku se koriste dva padeža, a to su nominativ i genitiv. Takođe, postoji i dva roda, ali to nisu muški i ženski, kako bismo možda očekivali, već uter i neuter što znači zajednički i neutralni. Uticaji stranih jezika i upliv reči može se uočiti. Najviše pozajmljenica u švedski je došlo iz nemačkog, engleskog i francuskog jezika. Promena imenica i imeničkih reči poznaje čak 5 deklinacija. Švedski jezik je specifičan i po tome što se izgovor reči promenio u protoku vremena, ali pisanje je ostalo isto. S tim u vezi, postoji raskorak između pisanih i izgovorenih reči, jer se reči pišu onako kako su se nekad izgovarale.

Kao i većina evropskih jezik, švedski vodi poreklo od indoevropskog jezika kojim je u dalekoj prošlosti većina stanovništva govorila. Selidbom u razne krajeve, stekli su se uslovi za jezičku diferencijaciju. Švedski jezik je kao i drugi skandinavski jezik, potekao od zajedničkog nordijskog jezika, tj. od severnogermanskog. Zajednički nordijski jezik upotrebljavao se na skandinavskom poluostrvu u prvih hiljadu godina nove ere. To je jezik kojim su govorili Vikinzi. Pisao se runskim pismom. Nakon prodora hrišćanstva u Skandinaviji, počeo je prelazak na latinično pismo. Srednjovekovni švedski pisao se runskim pismom, pa se zato naziva još i runski švedski. Još u 9. veku zajednički nordijski jezik počeo je da se deli na istočnu i zapadnu varijantu. U ovoj podeli švedski je pripao istočnoj grupi. Fonetske razlike u izgovoru su ono što karakteriše ove dve grupe. Sledeći bitan istorijski period u razvoju švedskog i skandinavskih jezika uopšte, je 13. vek, kada je harala kuga. U sedenjem veku govorio se švedski koji je poznat pod nazivom stari švedski. Katoličanstvo je imalo jak uticaj na razvoj jezika, a upliv latinskih i grčkih reči je evidentan. Nakon toga, nastaje novi švedski jezik, usled težnje da jezik bude deo jakog nacionalnog identiteta. Sledeći važan period u razvoju jezika je 16. vek. To je daoba kada je švedski kralj Gustav Vasa naredio da se Biblija prevede na švedski jezik. Novi zavet preveden je 1526. godine. Prevod kompletne Biblije završen je 1541. godine. Osim Biblije, u ovom periodu knjige su se masovno prevodile na švedski jezik. Što se jezika tiče, sama Biblija kralja Gustava, predstavlja sponu između starog i novog jezika. U pravopisu su počele da se javljaju novine. Neka slova zamenjivana su namerno drugima, kako bi se pravila razlika između švedskog i danskog. Ovo je rađeno sa ciljem da se stvori jedinstven jezik, koji bi se bar delimično mogao osloboditi uticaja danskog. Motiv je suparništvo koje je tada vladalo i želja sa stvaranjem jačeg nacionalnog identiteta. U kasnije periodu, švedski jezik postaje još raznovrsniji jer počinju da se stvaraju dijalekti. Postojanje dijalekata često je uzrokovano geografskim odrednicama. Planine i zbačene oblasti bile su izdvojene od drugih krajeva, jer su bile teže dostupne. To je doprinelo da neke oblasti očuvaju svoj govor bez uticaja drugih dijalekata. U južnoj švedskoj pokrajini Skaniji, u dijalektu se oseća jači uticaj danskog jezika. U 18. veku, tačnije 1786. švedski kralj Gustav III, osnovao je Švedski akademiju. To je doba razvoja pisanog jezika i negovanje pisane reči. Nakon osvajanja južnih i zapadnih provincija još u 17 veku, švedski jezik se proširio na račun danskog. Standardni švedski jezik nastao je na temelju dijalekta koji se koristio u glavnom gradu Švedske – Stokholmu. Današnji švedski naziva se novi švedski. Doba industrijalizacije iznedrilo je nove pisce, naučnike, filozofe. Za procvat švedske književnosti jedan od najzaslužnijih je autor August Strindberg (1849-1912), koji se smatra ocem savremene švedske književnosti. Njegovo najčuvenije delo je roman Crvena soba, iz 1879. godine. Konačna formalna standardizacija švedskog jezika nastupila je u 20. veku. Reforma pravopisa urađena je 1906. godine. Došlo je do nekih promena u švedskom jeziku, koji je postao dostupan širokim narodnim masama.

Postoje dve osnovne vrste provođenja. To je prva podela, koja se dalje grana. Ovo pravilo važi za sve jezike, pa i za švedski jezik. Prevodioci se bave i pisanim i usmenim prevođenjem. I jedna i druga vrsta prevođenja mogu biti veoma zahtevne za onog ko se njima bavi. Međutim, usmeno prevođenje sa švedskog na srpski i obrnuto, smatra se zahtevnijim oblikom od pisanog. Švedski po tome nije izuzetak. Usmeno prevođenje podrazumeva da onaj ko se njime bavi bude spreman u svakoj situaciji da se snađe. Tečno govoriti jezik je jedno, a znati se snaći u datoj situaciji prilikom prevođenja je drugo. Srpski jezik ima svoje specifičnosti, izraze, kao i švedski. Brzo pronalaženje ekvivalenata u drugom jeziku je veoma težak i odgovoran zadatak. Švedski je sličan drugim skandinavskim jezicima, a što se usmenog prevođenja tiče, na našem tržištu postoji dovoljno prevodilaca koji su spremni da prihvate angažman bilo da pisano ili usmeno prevođenje. Gramatičke strukture između švedskog i našeg jezika se razlikuju, imamo drugačije padeže, rodove, dok je i akcentovanje reči specifično. Korišćenje svakodnevnih izraza ili rači koje pripadaju višem registru, takođe je nešto na šta prevodilac treba da obraća pažnju. Istovetno prenošenje sadržaja podrazumeva i da sve što je izrečeno u usmenom prevodu zvuči u duhu jezika na koji se prevodi. Da bi se neko bavio poslom usmenog prevođenja, poželjno je da pored obrazovanja i znanja poseduje i iskustvo na licu mesta. Jezik se najbolje progovori kada se provede neko vreme u matičnoj zemlji. Obično studenti ili diplomci odlaze tamo na letnje kurseve, dok se neki odlučuju da u Švedskoj upišu i neku vrstu postdiplomskih studija, kako bi odlično savladali jezik, na nivou izvornog govornika. Studenti se tokom dužeg boravka odlučuju i da se bave poslovima sa delimičnim radnim vremenom. Naročito su im zanimljivi oni u kojima imaju direktan kontakt i komunikaciju s ljudima. Svakodnevnim i stalnim korišćenjem švedskog jezika, počinju da razmišljaju na njemu, nesvesno učeći sve više novih reči i izraza iz dana u dan. Ovakva praksa zlata vredi, naročito sutra, kada se budu bavili usmenim prevođenjem. Ulični, govorni jezik nije dovoljan, tako da se reči moraju učiti i iz drugih izvora. Jedan od najvećih riznica leksičkog blaga je pisana reč – tj. književnost. Čitanjem knjiga savladava se i pisanje i značenje novih reči. Svakako, boravak u Švedskoj je nešto za šta su se mnogi studenti jezika odlučili i što im se u budućnosti, nakon diplomiranja višestruko isplatilo. Već su bili spremni za prihvatanje poslova prevođenja, naročito usmenog. Dobili su prednost u odnosu na njihove kolege, koje nisu imale priliku da provedu neko vreme u Švedskoj, radi učenja jezika. Oslobodili su se da tečno pričaju i da svo znanje koje su stekli na fakultetu, prenesu u praksu. Živa reč i direktan razgovor s izvornim govornicima, nemerljivo su važno iskustvo. Za razliku od onih koji su pohađali letnje kurseve ili boravili u Švedskoj neko vreme, drugima je trebalo malo više vremena i hrabrosti da počnu da se bave poslovima usmenog prevođenja. Ali, vremenom sve dođe na svoje, i nakon izvesnog vremena, te razlike nestaju. U današnje vreme lake i brze komunikacije na daljinu, treba iskoristiti bar tu priliku i pričati sa Šveđanima, kad god je to moguće. Ali, vremenom prevodioci s iskustvom, lako prihvataju poslove usmenog konsekutivnog prevođenja. Simultano prevođenje se ređe traži kada je švedski u pitanju u kombinaciji sa srpskim, ali ako postoji potreba za njim, prevodioci su i za to spremni. Kada je o pisanju reč, prevođenje sa švedskog i na švedski ne razlikuje se od drugih jezika. Vrste tekstova i dokumenata koji se najviše prevode su isti kao i za druge skandinavske jezike. Mahom su vezani za poslove ili školovanje. Sklapanje poslovne saradnje, prevođenje ugovora, projekata i tehničke dokumentacije su dosta traženi u pisanom prevođenju. Za većinu ovih prevoda ne treba pečat, tako da ne mora nužno da se angažuje sudski tumač. Međutim, što se cene tiče, ona varira u odnosu na broj strana i na to da li treba pečat ili ne. Prevod bez pečata biće identičnog kvaliteta kao i onaj koji je overen, samo je razlika u tome da ako nije neophodno, pečat ne mora da se stavi. Vrste tekstova koje se prevode su razne: od poslovne komunikacije do književnih dela novih švedskih autora, kao i prevođenje filmova i serija.